Ima već dve godine kako na srpskom tržištu vafli nema njegovih najboljih predstavnika, Bambijevog „Laneta“ i originalnog „Yo D’oro“ keksa sa mlekom i lešnikom. U isto vreme kad su ovi proizvodi nestali sa tržišta, započeta je agresivna i vrlo uspešna marketinška kampanja ovog požarevačko-vrbaškog konditorskog koncerna koja je za kratko vreme uspela nametnuti novu „Yo D’Oro“ (ovog puta sa velikim „O“) seriju kao popularne i tražene kekse. I daleko od toga da ti vafli to nisu zaslužili. Ali gde se dedoše najbolji među njima?

Nekoliko sedmica sam uporno tražio „Lane“ i originalni „Yo D’oro“, pre nego što sam se odlučio tad obratiti samoj fabrici. Mislio sam, ako ga proizvode u ograničenoj količini, možda mi mogu poslati manju (ili veću!) količinu na kućnu adresu; ako ga pak više neće proizvoditi, možda im je ostalo nešto u magacinu, što bi mi mogli poslati na kućnu adresu? No, razgovor sa prijatnom službenicom odeljenja marketinga iz Bambija nije vodio nikuda. Prvo, njoj nije bilo jasno u čemu je razlika između originalnih vafli sa lešnikom i mlekom „Yo D’oro“ i novih vafli sa istim imenom; ili kraće, ona nije znala da postoji nove vafle. Moje uši je paralo njeno nepoznavanje sveta napolitanki, pobogu kako se uopšte dogodi da jedan konditor promeni čitavu recepturu za proizvod po kojem je prepoznatljiv, a da to ne primeti?! Tek poduže izlaganje u kojem sam ja svakom novom rečenicom sve više ostavljao utisak problematičnog fanatika, otvorilo je oči (uši?) i dalje prijatnoj i strpljivoj sagovornici koja je na kraju morala da prizna (ili je to bilo iznuđeno priznanje koje se ne računa?) da čak i na slici možete videti da je nova serija različita, i da ima kombinaciju mleko/mleko/lešnik u odnosu na staru dobitnu kombinaciju mleko/lešnik/mleko koju su uspešno nastavili da koriste regionalni konkurenti poput osiječke Karoline („Jadro“). Razlog nestanku ovog keksa, kad smo konačno ustanovili da ga nema, bila je – po rečima sagovornice – nova tehnologija izrade keksa, sa kojom su došle nove mašine koje nisu znale da prave stari keks. Ah… Da li to znači da su žrtvovali svoj najbolji proizvod da bi dobili seriju tehnološki naprednijih napolitanki? Do takvog smo zaključka tada došli. Drugo, keks „Lane“ je nestao sa polica da niko ni policiju nije obavestio. U Bambiju nisu primetili da ga više nema, činilo se u razgovoru kao da pričam o nečem neobičnom, kao da se recimo pitam zašto više nema elementarnih nepogoda, a ne divnih vafli stvorenih da nam ulepšaju dan.

To je sve bilo pre cca dve godine.

U međuvremenu, na upražnjeno mesto na policama sa vaflama pretendovali su lokalni proizvodi, gde su se sa manje ili više uspeha izdvajali makedonski „Jadran“ i Crvenkine „Jaffolitanke Duo“. Originalnog „Yo D’Oro“ se više niko ne seća.

No, pre nekoliko dana sam u novom „Yo D’Oro“ zatekao one stare napolitanke! U novom pakovanju koje ne odgovara profilu napolitanki, ali zato odgovara mojim nepcima. Nisam časio časa, i u drugoj prodavnici sam odmah kupio isti keks, cep/cep, i gle čuda – ponovo dobitak, ponovo dobitni loz.

Bambi je proteklih nekoliko godina učinio puno dobrih poslovnih poteza, i iz njegovih pogona danas izlaze neki novi fantastični proizvodi poput vafli Notte badem. Ne znam da li je ovo signal povratku ka originalnim vaflima ili tek puko premošćavanje nekih tehnoloških problema, ali ako jeste povratak, god dammit, ti u Bambiju stvarno imaju klikera.

Prosto mi dođe da uložim novac u njihove akcije!

#dodatak, 5. novembar 2010.

U pakovanju od 200 grama se ne nalazi stari dobri originalni keks, već surogat sa omota.