Rekao bih da je saobraćaj bio gust na autoputu 101 za te sitne sate. Vraćao sam se neplanirane poslovne večere u San Hozeu, u džepu mi je bila karta za koncert Motorheda u San Francisku, znao sam da kasnim i da je koncert već počeo, ali bilo je nešto u meni – nešto što Lemi pretače u slogan turneje, The Wörld Is Yours – što me je teralo da stiskam gas. Svet je tvoj, uzmi ga. Na radiju je išla neka loša emisija. Radio je generalno u krizi. Ako želite podnošljivu stanicu u San Francisku i okolini, u problemu ste. Tek poneka stanica posvećena hispano populaciji ima neki integritet, ali su i njihovi autorski dometi kratki. Srećom, par dana pre toga sam u Amebi kupio pregršt albuma. Radio više nije bio opcija, El Vezov Graciasland je trebao biti dovoljan da stignem do Južnog San Franciska, za povratak sam odabrao Versterbergov Besterberg.

Sve je delovalo kako treba, a nije bilo. Nešto nije štimalo. I znao sam šta.

Iste večeri, samo u nekim vrlo kasnim satima, sa obale Trežur ajlanda, u društvu jednog gej para i dva veća rakuna koji su rovarili po kanti za smeće, posmatrao sam grad i razmišljao o svemu. Prosto je neverovatno koliko puta sam sebe stavio u neke bioskopalne situacije, ali bih svaki put izašao sa identičnim zaključkom.

Nije bilo saobraćaja na putu Interstate 280 na povratku. Pol Vesterberg i ja, sami. I još prostora za razmišljanje. Jedva sam stigao do hotela, uvukao se na zadnja vrata, i legao. Imao sam tek par sati sna na raspolaganju.

Svet je vaš, definitivno. Samo budite pažljivi dok ga birate.