Postoje neke teme o kojima je teško pričati a ne biti prozaičan. Ljubav je upravo jedna od njih. Iako svako misli da ima šta da kaže na tu temu, nije tako. Verovatno svaki pesnik misli da ume da sroči pesmu o ljubavi, ali to najčešće bude besmisleno, stihovi koji isplivaju se guše u predvidivim metaforama, i kao da pesnik želi da ispriča vašu priču a ne njegovu, kao da pravi stihove i za vas i vaše prijatelje, a ne za njega, ne stihove koji će njegovu sreću ili pakao prikazati onakvim kakvim ga on vidi i oseća, autor je opterećen onim kako ga mi vidimo, i to se oseti već nakon par stihova/taktova pesme. I sama melodija je deo pesme, ona je ta koja dodaje boje, koja unosi radost ili tugu, ona je tu da je udahnete, i da joj verujete. Jer, šta ima gore od neubedljive priče o ljubavi?

Zbog toga su one prave pesme o ljubavi retke, i kad naiđete na njih, one vas uznemire, i mesecima mislite o njima, i stalno im se vraćate. Tako sam slučajno preslušavao drugi albume Ane Ternhajm, kad je iz vrtloga kvalitetnih autorskih pesama izletela „Nights in Goodville“, Ana je već u prvim stihovima odrala svoju kožu sa sebe, i ostala je ispred mene samo ta devojka kojoj nisam znao šta da kažem, ali sam zaustavio disanje da ne bih propustio nijednu reč koju izgovara, da bih uz nju pogledao taj film o njenom životu, da budem svedok njenih pogrešnih odluka koje je donela, i zbog kojih tu preda mnom čeka da ljubav dođe iz pravca gde je nema, i neće biti. „Nights in Goodville“ je ženska pesma, priča o pogrešnim odlukama i čekanju da se ljubav ipak pojavi iz(a) te pogrešne odluke. Ana izvodi ovu pesmu kao da je to jedina pesma u njenom životu, kao da ne postoje druge istine o njoj nego jedino ova, to više nije Ana nego ličnost iz pesme, nijedna druga ispovest joj ne pristaje. I u ovom video snimku koji vam dajem na beskonačno vrtenje, Ana ne prestaje da bude devojka iz pesme čak ni kad se pesma završi, pojavi se taj njen uzdah i to setno i onespokojavajuće kratko „da“ desetak sekundi nakon što pesma utihne, kao da je preispitivala sve što je nam rekla. Ana živi tu priču i nakon što je poslednji ton nestao. To je pesma kojoj verujem, to je pesma koja me ježi.

Opsesivno pratim šta radi Džesi Malin. Ne znam ko je devojka koja je napustila Džesija pred snimanje njegovog drugog solo albuma „The Heat“, no ostavila je duboki ožiljak na njega, ali i na mene nakon što sam čuo „Since You’re In Love„. Bila je to jedna bolna pesma u kojoj Ona napušta Njega jer je pronašla pravu ljubav, a on je tako izgubio tu istu pravu ljubav, tema je prosto klasik, i ukoliko vam se to nije lično dogodilo, dovoljno tuge je pretočeno u note u ovoj pesmi da i vi to preživite sa njim. Svaki trenutak pesme je težak i nekako prepoznatljiv, npr. kad Džesi kaže „and your friends all say, that you’re looking great„, svi znamo kako to (mora da) izgleda.

Do izlaska narednog albuma, prošlo je 3 godine. Tri godine su dug period. Nisam imao određena očekivanja od ovog albuma, no svakako nisam očekivao da Džesi ponovo snimi istu pesmu, ovog puta sa drugačijim naslovom – „Happy Ever After (Since You’re In Love 2007)“. I kad se CD plejer već nekako došunjao do 11. pozicije i počeo da prolazi kroz pesmu, sve je sem njega stalo, ne znam gde me je muzika zatekla ali sam i ja stao, i sve što sam držao u rukama sigurno mi je ispalo, i raspalo se u delove, i tako je moralo biti, jer tog je trenutka jedino Ta Ljubav bila bitna. Džesi je tri godine kasnije snimio istu pesmu jer je imao nešto novo da kaže, melanholična prva verzija u kojoj je odzvanjalo samotno „since you’re in love“ sad je dobila osmeh i predivno „since you’re in love, hope you are happy ever after, since you’re in love, and you get everything you ask for„. Hej, on nju zaista voli! Kako drugačije da objasnite da tri godine kasnije snimate istu pesmu, snimate je zato što je istina, zato što Ona postoji, zato što su vaša osećanja tri godine tražila svoje mesto, i želite sad da joj to kažete (prva strofa se i završava rečima „I thought I’d drop you a line„). Ova pesma nema nastavak, ona je finalna ispovest. A njegov bol nije nestao, jer tek sad postaje bolno kad Džesi zavapi „I’m still sad over you„, i tu ja nemam šta više da dodam, još uvek stojim na onom istom mestu gde me je ta pesma zatekla.

To je pesma o ljubavi. To je ljubav.