Ako vidiš Kej

What we’ve always wanted to do is go off terminal cliff, terminal meaning, and reach terminal velocity.
Zadivljujuće.

Milovan Đilas i jugoslovenski partizani su morali da se suoče sa silovanjima kad su sovjetske snage, u nameri da oslobode Beograd, prešle granicu severoistočne Jugoslavije u jesen 1944. godine. Za partizane je bilo posebno traumatično da se suoče sa dokazima da njihovi heroji, hrabri vojnici Crvene armije, mogu da čine takve stvari. Partizani su se takođe plašili da će naveliko prepričavana silovanja srpskh žena koja su činili sovjetski vojnici, ukaljati reputaciju partizana i oslabiti njihovu političku poziciju među Srbima. Ali njihovi prigovori šefu sovjetske misije, generalu Kornejevu, doveli su samo do gorkih protesta zbog „uvreda“ usmerenih na slavnu Crvenu armiju. Kasnije istrage koje su sprovele jugoslovenske vlasti, a koje su se bazirale na individualnim tužbama, dokumentovale su 121 slučaj silovanja, od kojih samo deset slučajeva nije uključivalo i ubistvo. Pored toga, bila su tu i 1204 slučaja pljačke uz primenu sile što, kako nam kaže Đilas, „teško da je beznačajno kada se ima na umu da je Crvena armija samo prešla preko severoistočnog ugla Jugoslavije“. Jugoslovenski protesti nisu prošli ni kod Staljina, kojeg je uvredilo Đilasovo mešanje: „Zar on ne može da razume vojnika koji se, nakon što je prošao hiljade kilometara kroz krv i vatru i smrt, zabavi sa ženom i uzme poneku sitnicu?“. Staljin je takođe poljubio Đilasovu ženu i našalio se, kako piše Đilas, „da je učinio taj ljubavni gest uz rizik da ga optuže za silovanje“.

Staljinov manjak osetljivosti na ovu temu je, dodaje Đilas, bio očevidan i u njegovom stavu prema pritužbama tokom istočno-pruske ofanzive. „Mi delimo previše lekcija našim vojnicima,“ citira Đilas Staljina, „pustimo ih da imaju neku inicijativu“.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ovih nekoliko pasusa dolaze iz knjige profesora istorije na univerzitetu Stenford, Normana Najmarka, i govore o danima oslobađanja Beograda 1944. godine koje smo upravo proslavili. O ovim zločinima danas niko više ne govori. Nije poželjno Ruse pitati nešto o tome, pogotovo ne sada kada mame kreditom od milijardu dolara, niti je poželjno pitati naše vlasti nešto o tome. Ovih žena se više niko ne seća. Sudovi ponovo razmatraju tužbe, rasprave i suđenja iz Drugog svetskog rata, ali ovi slučajevi nisu bili tada razmatrani, niti će ikad biti razmatrani. I vremenom mogu biti zaboravljeni.

Za kraj, evo čuvene fotografije poznatog sovjetskog fotografa Evgenija Haldeja, koja prikazuje vojnike Crvene armije kako razvijaju zastavu na Rajhstagu tokom osvajanja Berlina 1945. godine.

Знамя Победы над Берлином. 1945 год. (Автор фотографии Е. Халдей)

Evgenij je kasnije objavio i svoje negative. Ako nekome već zatreba za čas istorije.

Originalna verzija poznate fotografije, Evgenij Haldej, 1945.

Dizanje zastave na Rajhstagu, 1945, Evgenij Haldej