Nedavno prispeli Zahtev za dopunu dokumentacije očigledno nije samo mene uzrujao, i postao je jedna od onih vesti što traju dve minute (02:04) i vide ih oni koji čekaju sport na vestima B92, nešto malo pre reklama. O neviđenoj gužvi u novosadskom SUP-u, ako ništa drugo, može vam posvedočiti ova slika skinuta sa vesti.

Novosadski SUP

 

Što se mene tiče, ja i dalje nisam bio zadovoljan, te sam pronašao jedan telefonski broj u Agenciji koji bi trebao pripadati Direktorici, na koji se potom javila Neka Žena (možda njena sekretarica? možda sama Vesna?) sa kojom sam pričao dva puta. Naš prvi razgovor je tekao ovako…

(ponedeljak, 29. decembar, oko 2 popodne)

Ja: Dobar dan. Da li mogu da pričam sa nekim u Agenciji u vezi famoznog Zahteva za dopunu dokumentacije?
Ta Žena: Šta je vama svima u Novom Sadu, ceo grad se digao?!
Ja: Zar ste slali samo u Novi Sad ove zahteve??
Ta Žena: Da nije to možda neka zavera protiv Novog Sada, ha?
Ja: ?? Ne znam, možda. Jel’ jeste?
Ta Žena: Zovite na telefon koji Vam je dat u obaveštenju.
Ja: Ne mogu da zovem na taj telefonski broj, jer je stalno zauzeto. Ne znam da li ste digli slušalicu, presekli makazama kabel, razlupali telefon čekićem, ali nešto ste učinili i taj telefonski broj nije dostupan, čak ni u noćnim satima.
Ta Žena: Hi hi hi, razlupali ga čekićem, hi hi hi.
Ja: Pozvao sam taj broj više puta u noćnim satima, i stalno je zauzeto. Između 2 i 4 ujutru, taj broj je i dalje zauzet.
Ta Žena: Niste valjda zvali noću? Pa tada nema nikog! Ne znam, proveriću to sa telefonom, vi zovite opet.
Ja: Da li mogu da pričam sa Vesnom Džinić, ovo je njen telefon.
Ta Žena: Ne možete.
Ja: Ta žena mi je poslala obaveštenje, potpisala se na njega, i meni sada trebaju pojašnjenja, logično je da pričam sa njom.
Ta Žena: To što Vam je ona poslala, to je samo, eto tako. To je takav obrazac.
Ja: Ja ne znam kakav je to obrazac, ali ona je potpisana na obaveštenje koje je meni stiglo, i meni je logično da pričam sa onim ko mi je to obaveštenje poslao. Vi ste institucija koja se finansira iz poreza, ja sam jedan od ljudi od kojih se ubire taj porez, i Vi ste dužni da barem razgovarate sa mnom.
Ta Žena: I ja plaćam taj porez. Vesna nije tu, i neće biti tu neko vreme. Zovite na onaj telefon, ja ću proveriti šta nije u redu sa telefonom, i urediću da sve bude OK.
Ja: Dobro, otiđite tamo, i proverite, ja ću pokušati da dobijem taj broj, ako opet nije moguće, onda ću ja ponovo Vas zvati.
Ta Žena: Dobro, doviđenja.
Ja: Doviđenja.

Nakon brojnih neuspešnih pokušaja da u tom danu dobijem sveznajući broj, probao sam u noćnim satima, eto tako, tek da vidim da li im je proradila savest pa su spustili slušalicu. Ne, nije im proradila savest, i da, bilo je ponovo zauzeto između 2 i 4 ujutru.
Drugi razgovor je protekao sa istim (bez)smislom.

(utorak, 30. decembar, oko 2 i 30 popodne)

Ja: Dobar dan. Ja sam juče zvao u vezi onog Zahteva za dopunu dokumentacije, žalio sam se na podignutu slušalicu, itd. Sećate se?
Ta Žena: Da niste Vi onaj koji je juče zvao i žalio se?
Ja: ?? Da, ja sam taj.
Ta Žena: Pa što niste zvali onaj broj juče?
Ja: Jesam ponovo više puta zvao, i nemoguće ga je dobiti.
Ta Žena: Ja sam ono proverila što ste pitali, to se telefon sam ugasi kad se ugasi računar.
Ja: To je nemoguće. To nije istina.
Ta Žena: Ja se ne razumem, tako su meni rekli. Da se centrala cela ugasi kad se ugasi računar.
Ja: Zašto je onda Vaš telefon dostupan, i on je na istoj centrali?
Ta Žena: Ja se u to ne razumem.
Ja: Ja sam jedan od brojnih ljudi koji su pokušali da dobiju taj telefon u poslednjih nekoliko dana, i čini se da niko nije uspeo da dobije vezu.
Ta Žena: E to je, onda, zato.
Ja: Šta zato?
Ta Žena: Pa svi vi iz Novog Sada zovete u isto vreme, i onda nastane zagušenje u Novom Sadu.
Ja: To je nemoguće.
Ta Žena: Ja se ne razumem u telekomunikacije, ali to je onda to, kao za Novu Godinu kad imamo preopterećenje i niko ne može nikog da dobije.
Ja: Novi Sad nije neko selo sa jednom centralom, niti baš ceo Novi Sad zove vas, pa da je to problem.
Ta Žena: Ja se ne razumem, ali i džaba ste danas nazvali, svi su već otišli kući.
Ja: Kako već otišli kući?
Ta Žena: Da, otišli su malo ranije, i neće se pojavljivati do nakon praznika. Probajte u ponedeljak. Doviđenja.
Ja: Doviđenja.

Opet ostah bez reči. I nisam se setio da pitam, ako su svi otišli kući, zašto je i dalje stalno zauzeto? I zauzeto je ponovo u 2 ujuturu, u noći između utorka i srede, u poslednjem danu 2008. godine, u trenucima kad nastaje ovaj red. Ne očekujem da mi se neko javi, samo pokušavam da ustanovim da li njihov bezobrazluk i osionost ima granicu ili ne.

 

Na cekanju