Ovaj blog preti da bude jedan blog mržnje, iako to ne želim, ali ništa vas ne može toliko razljutiti (i samim tim naterati da napišete jedan tekst) kao besramni pokušaj nekog da vas izvrgne ruglu, napravi budalom od vas, ponizi pred svima, i pljune na vas. A to ova država, Srbija, čini tako često.

Šta je po sredi, ovog puta?

Prvo je mom ocu stigao zahtev. Potom su ga dobili prijatelji. Preključe sam zahtev dobio i ja. Zahtev za dopunu dokumentacije.

Naime, ja sam se, naivno, na poziv države, na poziv koji je bio upućen onim nesretnicima (tačan broj: 5.066.815) koji nisu dobili akcije nekog lukrativnog društvenog preduzeća u kojem su radnici (oni drugi, oni sa akcijama) mahom lenčarili i na osnovu monopolističkog položaja preduzeća zarađivali novac, prijavio na svoje sledovanje akcija, koje sam planirao da jednog dana utopim na beogradskoj berzi, čim naravno šac metodom procenim da je cena odgovarajuća. I država je propisala uslove koje sam ja ispunjavao, barem sam tako mislio. U petak je stigao dopis da to možda i nije tako?

Sudeći po direktorki Agencije za privatizaciju, Vesni Džinić, kadru od poverenja ministra Mlađana Dinkića, koja se autoru ovog bloga direktno obraća, “Agencija za privatizaciju je u postupku kontrole ispunjenosti uslova obaveštena od strane nadležnog državnog organa da prema podacima koji oni raspolažu, za podnosioca Prijave za upis u evidenciju […] nije moguće odrediti da li ispunjava uslov da je na dan 03. januara 2008. godine bio državljanin Republike Srbije, te je neophodno da prijavu dopunite [dopunim] dostavljanjem uverenja o državljanstvu Republike Srbije (ne starije od šest meseci)”.
Takođe, Vesna ističe sledeće: “rok za dopunu prijave za upis u evidenciju nosilaca prava 15 dana od prijema ovog obaveštenja”, i naravno, opominje (preti?) me Vesna da “ukoliko ne postupite [postupim] u skladu sa ovim obaveštenjem, Agencija za privatizaciju će zaključkom odbaciti Vašu [Moju] prijavu za upis u evidenciju nosilaca prava”.

Ja i ne znam gde bih ovde počeo? Od čega? Kad sam video da je pismo došlo i do mene, i da je samo pitanje kad će ga svako od nas dobiti, rekao sam kratko: Bitange jedne.
I ne znam šta više tome da dodam? Da li su reči potrebne?

Ja sam ipak pokušao da donesem par zaključaka iz ovih premisa, te da postavim par pitanja.

Napomena:
Autor ovog bloga je rođen u glavnom gradu SAPV, odrastao u istom gradu, otišao na služenje redovnog vojnog roka iz tog grada, danas radi i plaća porez u tom gradu, poseduje ličnu kartu i pasoš sa uredno zavedenom adresom. Šta sam još trebao da učinim da izbegnem ovo?

Zaključak #1.

Postoji državni organ, koji je Agenciju za privatizaciju (AZP), obavestio da (taj Organ) ne može da odredi da li sam ja bio državljanin početkom 2008. ili ne.

Pitanja:
• Predpostavka mi je da se taj Organ nije dosađivao pa odlučio da smara AZP, nego ga je AZP pitala za mene. OK. Pitala za Sve Nas, pardon. I taj Organ ne može da odredi da li sam od njinih il’ baš i nisam. Zašto je AZP pitala baš Njega a ne nekog drugog (nekog ko recimo može to da odredi)? Na primer, postoje neki ljudi za nekim šalterima koji su meni u više navrata izdali uverenje o mom državljanstvu. Zašto AZP nije pitala njih, nego baš taj Organ?
• Taj Organ? Kakav je to Državni Organ koji ne može, na osnovu svih podataka koje sam im ja dao, da odredi da li jesam ili nisam, šta god već? Zašto taj Organ nije pitao one malopre spomenute ljude iza šaltera? Da li oni znaju ili ne znaju jedni za druge?
• Da li je taj Organ – MUP? Ako jeste, da li se svi možemo složiti da je vrhunska sramota da jedna takva institucija ne može da, jednog balavandera kakav sam ja, proveri i odredi da li jesam državljanin ili ne?

Zaključak #2.

AZP tvrdi da je neophodno da im baš ja dostavim uverenje o državljanstvu Republike Srbije.

Pitanja:

• Možda zvuči malo nadmeno, ali ako AZP ne može nešto da uradi, zašto to traži od mene? Da li samo ja mogu da saznam da li sam bio državljanin ili ne? Ili državljanstvo više nije onaj bezlični papir koji predajete u SUP-u, nego recimo neka intimna ispovest u kojoj mi navodimo da li zaista volimo Srbiju, Vesnu Džinić i Organ koji ona konsultuje kada razmišlja o nama?
• Član 5, Uredbe o postupku i načinu evidencije građana koji imaju pravo na novčanu naknadu i na prenos akcija bez naknade, kaže: “Radi provere ispunjenosti uslova lica koje je podnelo prijavu ( u daljem tekstu: podnosilac prijave), na zahtev Agencije nadležni državni organ i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dostavljaju podatke iz: elektronske baze podataka o prebivalištu lica na teritoriji Republike Srbije, odnosno o statusu privremeno raseljenih lica sa Kosova i Metohije; elektronske baze podataka o licima koja su upisana u birački spisak nadležnog organa jedinice lokalne samouprave; elektronske baze podataka o statusu državljana”. Kako ja ovo čitam, nadležni organ jedinice lokalne samouprave dostavlja podatke o statusu državljana? Zašto sada mene neko poziva da idem da tražim uverenje, kada je ta institucija već dužna to da uradi?
• Ukoliko ja zaista treba ovo da uradim, i pomognem AZP u poslu koji ona ne može ili neće da uradi, da li sam ja dužan da snosim troškove ovog posla? Ako jesam, zašto baš ja? Gde sam to pogrešio? Šta je falilo u mojoj prijavi, u mom životu, šta je po sredi, kada ove troškove moram ja da snosim? Nije mi bitna cifra, interesuje me – zašto ja, a ne AZP, ili recimo Organ, onaj ko je unajmio Organ, ili pak neko treći? Da li mogu, u nekom sudskom postupku, da tužim taj Organ i tražim povraćaj troškova?
• Uverenje ne sme da bude starije od 6. meseci? Zašto? Ukoliko je potrebno da se dokaže da sam na dan 03. januara 2008. godine bio državljanin Republike Srbije, šta fali recimo uverenju od tog 3. januara? Ili 4. januara 2008. godine? Zašto mora da bude mlađe od 6 meseci?

Zaključak #3.

Ukoliko u roku od 15 dana od dana prijema ovog obaveštenja ne dopunim prijavu, AZP će zaključkom odbaciti moju prijavu.

Pitanja:

• 15 dana? Radnih ili ukupno? Kako AZP zna kada sam ja dobio ovo obaveštenje? Kako zna da li sam ja uopšte dobio to obaveštenje? Kada će donositi taj zaključak u vezi moje prijave?
• Zašto je ovo došlo upravo pred novogodišnje praznike? U uredu za izdavanje državljanstva u glavnom gradu Pokrajine je upravo neviđena gužva zbog ovoga. Šta ukoliko, zbog gužve, nije moguće da se na vreme izvadi i dostavi to uverenje?
• Da li ovo obaveštenje ima veze s tim da po članu 6, Uredbe o postupku i načinu evidencije građana koji imaju pravo na novčanu naknadu i na prenos akcija bez naknade, AZP treba da najkasnije do 31. decembra izda potvrdu o upisu u evidenciju nosilaca prava? Da li je moguće da će većina stanovništva, ako ne i svi (?), dobiti ovo obaveštenje samo zato što je AZP nesposobna da uradi posao u roku u kojem joj te to zadato?
• Šta ukoliko ja dostavim sve što se od mene traži, uverenje o državljanstvu u ovom slučaju, a onda stigne dopis da treba da dokažem da sam bio upisan u birački spisak (što se recimo traži članom 2. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije), te budem morao da pronađem 3 svedoka koji su me videli na biračkom mestu i to u trenutku kada sam ubacivao listić?

Sva ova pitanja su izašla sama od sebe, i moj otac je već probao da dobije odgovore na neka od njih na telefonski broj (011/3020 800) koji je naveden u memorandumu AZP. Međutim, stalno je zauzeto, kaže otac, i verujem da bi se zaposleni u AZP znali pravdati preokupiranošću i stalnim interesovanjem svekolikog pučanstva. Tako da sam ja odlučio da probam nekoliko puta da dobijem AZP u noćnim satima između 28. i 29. decembra. Tek da vidimo koliko su zauzeti. U nekoliko poziva između 2 i 4 ujutru, u noći između nedelje i ponedeljka, telefon je svaki put bio zauzet!!! Ah, kako ih samo traže! Ni noću nisu mirni.

Bitange jedne!